O Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Qian Li Wing Chun Chuan | Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳)Borilačka veština Neba i Vatre

Učenje Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳) razvija se iz povezane koncepcije uređenja i operativnosti, u kojoj su načelo i saznanje, promena i dejstvo, teorija i praksa objedinjeni u zaokruženu celinu.

Temelji znanja Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳) počivaju na različitim, međusobno povezanim tradicijama znanja i predaje:

• klasične kineske nauke
• klasične nauke
• taoističke nauke i tradicije saznanja
• klasični spisi i dela
• istorijska učenja i predaje tradicije
• usmene predaje

Klasične kineske nauke

Savremene nauke omogućavaju da se nasleđena saznanja istraže savremenim naučnim metodama, preciznije opišu i potvrde.

Taoističke nauke i tradicije saznanja čine bitan istorijski i sistematski okvir učenja.

Klasični spisi i dela čuvaju temeljna saznanja, modele uređenja i sadržaje učenja u pisanom obliku.

Istorijska učenja i predaje tradicije, kao i usmeno prenošenje unutar porodice u skladu s tradicijom, kroz generacije prenose znanje, iskustva i sadržaje učenja.

Ti različiti izvori znanja i predaje zajedno čine okvir saznanja u kojem se učenje Qian Li Wing Chun Chuan‑a | Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) razume, uređuje, prenosi i praktično primenjuje.

U središtu je unutrašnja arhitektura čiji su nivoi međusobno povezani, prožimaju se i tesno su isprepleteni.

• Tao (道) kao nadređeni princip predstavlja uređenje, promenu i povezanost.
• Qi (氣) označava temeljni princip procesa, aktivnosti i operativnosti, kroz koji se promena, međudejstvo i dejstvo konkretno ostvaruju.

Na toj osnovi počiva pet međusobno povezanih okvira uređenja pomoću kojih se zakonitosti, odnosi i procesi opisuju i razumeju:

• Tai Chi (太極 ) – „Vrhovni krajnji princip“
• Yin–Yang (陰陽) – komplementarni i polarni operativni principi
• Wu Xing (五行) – pet faza transformacije
• Pa Kua (八卦) – osam trigrama
• I Ging (易經) – Knjiga promena

Oni ne stoje odvojeno jedni pored drugih, već čine celinu čiji delovi deluju zajedno i u kojoj je svako učenje povezano s ostalima.

Unutar te integralne celine izdvaja se pet oblika podučavanja i manifestacije, kroz koje se određeni aspekti sistema mogu iskusiti, preneti i praktično sprovesti:

• Qi Kung (氣功) – „rad sa Qi-jem“
• Nei Kung (內功) – „unutrašnji rad“
• Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) – „klasični Tai Chi Chuan porodice Chen“ | „klasična linija predaje Chen“
• Pa Kua Chang (八卦掌) – doslovno „Dlan osam trigrama“
• Xing Yi Chuan (形意拳) – „Boks forme i namere“

Iz istih temelja razvija se i osam oblika izražavanja Qian Li Wing Chun Chuan | Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), u kojima principi sistema dolaze do izražaja u različitim kontekstima i s različitim naglascima:

• zdravlje i lečenje
• borilačka veština
• veština ratovanja
• bezbednost
• majstorsko vladanje i rukovanje oružjem
• nauka
• umetnost
• pamćenje, učenje i saznanje

Tako je nastala celina u kojoj teorija i praksa, saznanje i primena, uređenje i dejstvo nisu razdvojeni.

„Svaki nivo otvara poseban pristup celini, povezan je s ostalima i tek u toj povezanosti stiče svoje značenje.“

U tome leži jedan od ključnih načina da se sistem razume:

To su različiti oblici ispoljavanja iste celine.

Iz te povezanosti postaje vidljiva osnovna misao koja na poseban način oblikuje Qian Li Wing Chun Chuan | Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳):

Sve je povezano sa svime – Sve deluje u celini – Sve je jedno

Taoistički „lanac“ obuhvata:

A – (81) perla – (81) palata znanja i umeća | teorije i prakse

B – (108) zmajeva znanja i umeća | teorije i prakse

U nasleđenom učenju (108) perli predstavljaju čitav manifestovani univerzum u svim njegovim aspektima.

Svaka pojedina perla ujedno predstavlja jedan deo nasleđenog znanja, a svoje značenje i svoju jedinstvenost dobija upravo iz povezanosti sa svim ostalima.

(81) perla upućuje i na unutrašnje uređenje i promenu te celine.

Palate znanja i umeća – 九宮 (Jiu Gong)

(81) perla znanja i umeća može se izvesti iz zatvorene strukture:

Tai Chi (太極 ) – „Vrhovni krajnji princip“

→ Yin–Yang (陰陽) – komplementarni i polarni operativni principi

→ Si Xiang (四象) – Četiri forme

→ Pa Kua (八卦) – osam trigrama

→ Jiu Gong (九宮) – Devet palata → (81)

Klasični stih I Ging (易經) glasi:

易有太極，是生兩儀，兩儀生四象，四象生八卦

Prema smislu:

Iz Tai Chi (太極) nastaju dva osnovna oblika, Yin (陰) i Yang(陽),

– iz njih Četiri forme (四象),

– iz njih osam trigrama – Pa Kua (八卦).

Matematičko izvođenje

Yin–Yang (陰陽) = (2) oblika (0) (1)

Mogućnosti uređenja = (3) linije

Za varijacije s ponavljanjem uopšteno važi:

V′(k, n) = kⁿ

Odatle sledi:

V′(2, 3) = (2)³ = (8)

Kombinovanjem Yin (陰) i Yang (陽) tako nastaje osam trigrama Pa Kua (八卦).

Za broj (81) presudan je sledeći korak: osam trigrama raspoređuje se u osam pravaca.

Zajedno s centrom oni obrazuju Devet palata znanja i umeća – Jiu Gong (九宮).

(8) Pa Kua (八卦) + (1) centar = (9) Jiu Gong (九宮)

Devetostruko razvijanje ovog uređenja po devet daje:

(9) × (9) = (9)² = (81)

U kombinatoričkom prikazu prema tome važi:

k = (9), n = (2)

V′(9, 2) = (9)² = (81)

Struktura se, dakle, može sažeto prikazati ovako:

Yin–Yang (陰陽) → (2)³ = (8) Pa Kua (八卦) → (8) + centar = (9) Jiu Gong (九宮) → (9)² = (81)

Yin (陰) i Yang(陽) čine dva temeljna oblika ispoljavanja.

Iz njihovih kombinacija nastaje osam trigrama Pa Kua (八卦).

Osam trigrama raspoređuje se oko centra i zajedno s njim čini Devet palata (九宮).

Devetostruko razvijanje ovog uređenja po devet daje (9) × (9) = (81)

Poseban značaj ovog broja nalazi se i u taoističkom tekstu o 81 preobražaju Laozija (老子八十一化).

U njemu stoji:

„U broju devet Yang dostiže svoj krajnji domet.“ – (陽極於九)

Neposredno zatim izraz „devet puta devet jednako je osamdeset jedan“ – (九九八十一) služi da opiše kosmički ciklus koji je u potpunosti prošao kroz svoje faze.

Broj (81) ne označava tek bilo kakvu količinu, već u taoističkom kosmološkom kontekstu predstavlja dovršetak ciklusa i potom povratak izvoru.

Tako nastaje zatvorena, univerzalna struktura:

Yin (陰) i Yang(陽) čine dva temeljna oblika ispoljavanja.

Iz njihovih kombinacija nastaje osam trigrama Pa Kua (八卦).

Osam trigrama raspoređuje se oko centra i zajedno s njim čini Devet palata (九宮).

Devetostruko razvijanje ovog uređenja po devet daje (9) × (9) = (81).

Među sistemima i uređenjima koja se, u skladu s Pa Kua (八卦), mogu podeliti na osam (8) delova, valja razlikovati primere jasno utvrđene prirodnim naukama od kulturnih i simboličkih primera.

• Osam (8) planeta Sunčevog sistema: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun.
• Osam (8) trigrama Pa Kua (八卦): Qian, Dui, Li, Zhen, Xun, Kan, Gen, Kun.
• Osam (8) glavnih pravaca: sever, severoistok, istok, jugoistok, jug, jugozapad, zapad, severozapad.
• Osam (8) glavnih Mesečevih mena: mlad Mesec, rastući srp, prva četvrt, rastući ispupčeni Mesec, pun Mesec, opadajući ispupčeni Mesec, poslednja četvrt, opadajući srp.
• Osam (8) tonova jedne oktave ako se računaju osnovni i oktavni ton: na primer C–D–E–F–G–A–H–C. Strogo uzev, ipak je reč o samo (7) različitih tonskih stepeni, jer je osmi ton ponavljanje osnovnog tona na višoj visini.
• Osam (8) temena kocke.
• Osam (8) strana oktaedra.
• Osam (8) elektrona može u jednostavnom modelu elektronskih ljuski potpuno da popuni drugu ljusku; otuda poznato oktetno pravilo u hemiji.
• Osam (8) zuba po kvadrantu u potpunom stalnom zubalu odraslog čoveka, uključujući umnjak: (2) sekutića, (1) očnjak, (2) pretkutnjaka, (3) kutnjaka.

Od posebnog značaja

Yin–Yang → (2)³

Osam (8) Pa Kua (八卦)

Osam (8) trigrama → (8) pravaca

Osam (8) sistematika Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳)

Osam (8) osnovnih tehnika Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳)

Osam (8) oblika Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳) sa oružjem i bez oružja

Osam (8) tehnika borbe rukama Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳)

Osam (8) tehnika borbe nogama Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳)

Osam (8) pravaca + (1) centar = (9) Jiu Gong (九宮)

Kombinatorička struktura Yin–Yang (陰陽) i njegovi matematički oblici ispoljavanja

Istorija Qian Li Wing Chun Chuan | Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) – „Borilačka veština Neba i Vatre“ – jedinstvena je.

Nikada nešto nije bilo istovremeno toliko skriveno, a ipak toliko poznato.

Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳) nije nastao ni slučajno ni iz dokone meditacije, a ni pukim podražavanjem životinjskih pokreta ili borbi. Njegov nastanak bio je rezultat svesnog traganja za najvišim saznanjem i najvećom mogućom delotvornošću.

Kroz generacije su se u njemu sjedinjavali znanje i iskustvo izuzetnih naučnika, mislilaca i filozofa, boraca i ratnika, prinčeva i generala. U jedinstvenom spoju teorije i prakse, sažeta sistematika, intelektualno saznanje, sistematsko posmatranje, praktično iskustvo i neposredno ispitivanje povezali su se u zaokruženu celinu.

Tako nije nastao samo borbeni sistem, već zgusnuto znanje, iskustva i principi kineske kulture koja se razvijala više od 4.000 godina – sistem u kojem su se mišljenje i delovanje, teorija i praksa, kao i saznanje i primena stopili u nerazdvojnu celinu.

Da bismo to bolje razumeli, pokušajmo da se prenesemo u ono vreme.

Da bi se čovek mogao delotvorno zaštititi od svakog napadača, bilo je neophodno razviti sistem nadmoćan u odnosu na tada poznate borilačke veštine i veštinu ratovanja.

Razvoj je stoga počeo doslednom i što potpunijom analizom već postojećih sistema.

Ispitivanja su pokazala posebne prednosti i nedostatke svakog od postojećih sistema.

Takozvane „tvrde borilačke veštine“

Takozvane „tvrde borilačke veštine“, uporedive, na primer, s danas poznatim japanskim karateom, odlikovale su se velikom snagom i eksplozivnošću.

Pošto je za to često bilo potrebno dinamički pokrenuti znatan deo sopstvene telesne mase, iz takvog načina kretanja mogle su istovremeno proisteći situacije u kojima su oni koji ih primenjuju bili ranjiviji.

Takozvane „meke borilačke veštine“

Prema tadašnjoj proceni, takozvane „meke borilačke veštine“, uporedive, na primer, s danas poznatim Tai Chi, nisu imale dovoljno neposredne prodorne snage da se borba delotvorno okonča.

Prema zaključku taoističkih mudraca, savršen borbeni sistem morao je biti osmišljen tako da u sebi objedini prednosti obe vrste borilačkih veština i u najvećoj meri otkloni njihove nedostatke.

Mudraci su, shodno tome, uvideli da savršena borilačka veština mora povezati udarnu snagu i eksplozivnost tvrdih sistema s pokretljivošću i gipkošću mekih sistema. Trebalo je da može veoma delotvorno da okonča borbu, a istovremeno da sačuva dovoljno prilagodljivosti za neposredno reagovanje na promenjene okolnosti.

Tehnike su zato morale biti osmišljene tako:

• da onaj ko ih primenjuje stigne do cilja neposrednim i delotvornim putem,
• da pri eventualnim preprekama brzo pronađe drugi način postupanja,
• da započetu radnju može nastaviti, prilagoditi se novoj situaciji i dovesti sebe u položaj iz kojeg je može uspešno završiti.

Ovaj princip je u Qian Li Wing Chun Chuan‑u (乾 離 詠 春 拳) poznat kao princip prekida i tamo se sistematski primenjuje.

Osim toga, odlučili su da se tehnike izvode u neprekidnim, neposredno povezanim nizovima pokreta. Polazili su od toga da se već prvi fizički dodir u sukobu može iskoristiti da se prepoznaju struktura, kretanje i reakcija protivnika, naruši njegova ravnoteža, povredi u različitom stepenu ili da se sukob odlučno okonča.

• Qi Sao Kung (氣手功) – sveobuhvatno učenje, kultivisanje i praktična primena Qi (氣) kao univerzalne vektorske veličine (i u borilačkim veštinama)
• Qi Kung (氣功) – „rad sa Qi-jem“
• Nei Kung (內功) – „unutrašnji rad“

Teorijsku osnovu ovog zahtevnog poduhvata trebalo je da čini opsežno znanje kineske filozofije, medicine (醫學), alhemije (丹道), borilačkih veština i veštine ratovanja (武藝 i 兵法).

U razvoj su, osim toga, uključena i saznanja prirodnih, društvenih i humanističkih nauka, kao i umetnosti (藝).

Za rečima su usledila dela. U osami taoističkog manastira započeo je sistematski razvoj one borilačke veštine i veštine ratovanja koja se tokom generacija dalje razvijala, čuvala i naposletku bila predata kao Wing Chun Chuan.

Sistem je više od 500 godina ostao sačuvan unutar taoističkog manastira. Celovito učenje bilo je dostupno samo vrlo uskom krugu ljudi, a prenosili su ga naročito poglavari manastira koji su se smenjivali.

Uništenjem manastira završila se ta vekovima zatvorena predaja. Preživeli su se razišli; neki su našli utočište u drugim verskim zajednicama i manastirima. Ng Mui je tako dospela u budistički manastir, gde je isprva našla zaštitu.

Kada ni to utočište više nije bilo bezbedno, a manastir je napadnut i, zahvaljujući izdajnicima iz samog manastira, spaljen, Ng Mui je ponovo morala da pobegne.

Tradicionalna predaja smešta ovaj događaj u vreme vladavine Kangxija, cara dinastije Qing, i često ga povezuje s godinom 1674.

Ng Mui je bila među preživelima. Smatra se jedinom preživelom među onima koji su u potpunosti vladali učenjem sistema.

Posle bekstva Ng Mui je stigla u jugozapadnu Kinu i našla utočište u manastiru „Beli ždral“ (白鶴觀), u oblasti gorja Tai-Leung, odnosno Daliang, blizu granice između provincija Sichuan i Yunnan.

U osami manastira mogla je i dalje da čuva i praktikuje nasleđeno učenje.

Da bi sačuvala nasleđeno znanje i zaštitila veštinu od nestajanja, Ng Mui je na kraju odlučila da prenese svoje znanje. Prema predaji, u podnožju gorja upoznala je mladu devojku po imenu Yim, uzela je pod svoje okrilje i godinama podučavala. Naposletku joj je prenela celovito učenje i dala joj ime Yim Wing Chun.

Nasuprot rasprostranjenom mišljenju da je borilačka veština dobila ime po toj devojci, ova predaja kaže suprotno:

Nije veština dobila ime po Yim Wing Chun, već je devojka dobila ime po borilačkoj veštini koja je već postojala.

Yim Wing Chun je ostala uz Ng Mui do njene smrti. Zatim je napustila manastir i putovala zemljom. Tako je i nasleđeno učenje prvi put ponovo trajno izašlo iz okrilja manastira.

Prema predaji, Yim Wing Chun je bila poznata po izuzetnim borilačkim sposobnostima.

Muškarcima koji su je prosili postavljala je neobičan uslov:

Samo onaj ko bi je pobedio u borbi mogao je da se oženi njome.

Jednog dana na turniru je upoznala Leung Bok Chaua, bogatog i uglednog mladog trgovca iz Fatschana. Važio je za iskusnog borca Kung Fu i otputovao na sever da upozna čuvenu borkinju o čijim je sposobnostima već čuo.

Prema predaji, pri susretu se među njima odmah javila obostrana naklonost. Leung Bok Chau je prihvatio izazov Yim Wing Chun, borio se protiv nje – i pobedio!

Dugo je verovao da je ta pobeda bila izraz njegove nadmoćne borilačke veštine. Yim Wing Chun mu je naposletku otkrila da je pri njihovom prvom susretu namerno izgubila, jer ju je on već tada privukao.

Leung Bok Chau u početku nije hteo da poveruje u to. Uveren u nadmoć sopstvenog znanja i umeća Kung Fu, prihvatio je novi izazov.

Ovoga puta je izgubio.

I drugi revanš završio se porazom,

…a u trećem pokušaju Yim Wing Chun ga je ponovo ubedljivo pobedila.

Tek tada je Leung Bok Chau shvatio da njegova prvobitna pobeda nije počivala na stvarnoj borilačkoj nadmoći.

Saznanje da mu je Yim Wing Chun tada svojom voljom prepustila pobedu produbilo je njegovo poštovanje i naklonost prema njoj.

Potom ju je zamolio da ga uvede u tajne ovog dragocenog učenja.

Prenošenjem učenja Leung Bok Chauu započela je nova faza predaje:

Učenje koje se prethodno vekovima čuvalo u manastirima sada se prenosilo narednim generacijama izvan njihovih zidina.

Nasleđeno znanje i u narednim generacijama čuvalo se i prenosilo unutar linije predaje.

Tako se učenje sačuvalo kroz generacije u neprekinutoj liniji i tako će biti i ubuduće.

Vremenom su se pojedine linije predaje i porodične zajednice „otvorile“ i za odabrane ljude izvan sopstvene porodice.

Učenje se prenosilo onome ko je bio sposoban:

• da razume složenu kinesku kulturu,
• da usvoji teorijske osnove,
• da u sebe ugradi filozofske i etičke temelje,
• da ih primenjuje u praksi i
• da nasleđenim učenjem ovlada do nivoa majstorstva (功夫).

Pristup učenju, međutim, ostao je vezan za stroge uslove. Samo u posebnim okolnostima i posle pažljivog izbora dopuštalo se ljudima izvan porodice da budu primljeni u nasleđeno učenje i podučavani u njemu – kako bi ga naučili, praktikovali i preneli dalje u njegovom autentičnom obliku.