Učenje

Tai Chi (太極) označava filozofski i kosmološki princip uređenja i zauzima temeljno mesto u učenju Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳).

Pojam se, između ostalog, prevodi kao „Vrhovno Krajnje“, „ultimativna polarnost“, a na engleskom i kao „Supreme Polarity“.

U I Ging (易經) Tai Chi (太極) se opisuje kao prvobitno jedinstvo iz kojeg nastaju dva osnovna oblika, Yin (陰) i Yang (陽).

Tai Chi (太極) označava jedinstvo koje već sadrži mogućnost diferencijacije i iz kojeg mogu proisteći polarnost, odnos i promena.

Druge filozofske tradicije u istoriji kineske misli, međutim, više u središte stavljaju Qi (氣). Istorija kineske misli ne poznaje jedinstvenu sistematiku ovih pojmova koja bi važila za sve škole i epohe. Njihovi odnosi i značaj različito su naglašavani u različitim filozofskim i istorijskim kontekstima.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Tai Chi (太極) ima jasno određenu funkciju unutar pet okvira uređenja.

On opisuje jedinstvo iz kojeg može nastati diferencijacija, a time i temeljno uređenje prelaza od celine ka stanjima, odnosima i načinima delovanja koji se mogu razlikovati.

Iz te perspektive neposredno se razume njegova veza sa Yin–Yang (陰陽).

Dok Tai Chi (太極) označava jedinstvo unutar kojeg može nastati polarnost, Yin–Yang (陰陽) opisuje stanja koja iz njega proizlaze, međusobno su povezana i dinamično deluju jedno na drugo.

Jedinstvo se tako ne pojavljuje kao statično konačno stanje, već kao polazište neprekidne diferencijacije i promene.

Veza Tai Chi (太極) s ostalim okvirima uređenja razvija se iz ideje dijalektičke diferencijacije i promene.

Iz prvobitnog jedinstva Tai Chi (太極) sa Yin (陰) i Yang (陽) nastaju dva međusobno povezana oblika delovanja.

Njihovim „matematičkim“ kombinovanjem nastaju strukture Pa Kua (八卦), čijih osam trigrama predstavlja različite konstelacije Yin (陰) i Yang (陽).

U I Ging (易經) te se konstelacije dalje razvijaju i posmatraju u svojim mogućim promenama i prelazima.

Tako se Tai Chi (太極), kroz razvoj jedinstva u diferencijaciju, neposredno povezuje sa Yin–Yang (陰陽), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經).

Wu Xing (五行) s njima stoji u nešto drugačijem odnosu koji ih dopunjuje.

Pet faza transformacije (五行) ne izvode se neposredno iz Tai Chi (太極), ali opisuju dinamične i trajne procese, međudejstva i prelaze koji nastaju u uređenju koje se menja.

Dok Tai Chi (太極) opisuje polazište jedinstva i diferencijacije, Wu Xing (五行) otvara još jedan nivo uređenja promene i uzajamnog uticaja.

Tai Chi (太極) unutar te celine predstavlja pojam uređenja jedinstva i njegove moguće diferencijacije.

On povezuje predstavu celine s nastankom polarnosti, odnosa i promene, te neposredno vodi do okvira uređenja Yin–Yang (陰陽).

Ovde je od posebnog značaja razlikovanje pojmova:

Tai Chi (太極) nije isto što i Tai Chi Chuan.

Tai Chi (太極) u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) spada u pet okvira uređenja.

Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳), nasuprot tome, jedan je od pet oblika podučavanja i manifestacije u kojima se temeljni principi sistema praktično izražavaju i primenjuju.

Yin–Yang (陰陽) unutar pet okvira uređenja označava temeljnu diferencijaciju u kojoj se jedinstvo Tai Chi (太極) razvija u dva međusobno povezana oblika delovanja.

Yin (陰) i Yang (陽) pritom nisu suprotnosti odvojene jedna od druge, već dinamična stanja čiji značaj proizlazi iz njihovog odnosa i neprekidne promene.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Yin (陰) i Yang (陽) shvataju se i žive kao različiti oblici, odnosno stanja Qi (氣).

Ako se Qi (氣) razume kao vektorska veličina čije dejstvo određuju intenzitet i pravac, Yin (陰) i Yang (陽) mogu se posmatrati kao različita stanja i pravci delovanja unutar te povezanosti. Promene njihovog odnosa shodno tome se ispoljavaju u promenama jačine, pravca i dejstva u okviru predviđene višedimenzionalnosti.

Yin (陰) i Yang (陽) čine dinamično uređenje promene.

Uzajamno se određuju, neprestano su u međusobnom odnosu i svoje konkretno značenje dobijaju tek u datom kontekstu. Zato nije presudno posmatrati pojedinačna stanja izdvojeno, već njihov međusobni odnos i njegovu promenu tokom procesa.

Yin–Yang (陰陽) tako omogućava da se stanja, međudejstva i procesi promene prepoznaju, razvrstaju i razumeju u svom nastanku i razvoju.

Učenje opisuje dijalektiku odnosa, pojave dejstva i novu stvarnost koja iz njih nastaje u uzročno-posledičnoj vezi.

To uređenje ujedno čini važnu osnovu drugih okvira uređenja. Iz različitih kombinacija entiteta Yin (陰) i Yang (陽) nastaje osam trigrama Pa Kua (八卦), koji zatim ulaze u strukture I Ging (易經).

Yin–Yang (陰陽) duboko je ugrađen u celokupnu strukturu uređenja ovog učenja.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) ovaj okvir uređenja nalazi konkretan izraz u praktičnoj primeni.

Yin (陰) i Yang (陽) opisuju različita, međusobno povezana stanja Qi (氣), čije međudejstvo donosi promenu i uređuje međusobne povezanosti dejstava.

Wu Xing (五行) označava učenje o pet faza transformacije (五行) i opisuje uređenje u kojem se promena razume kao neprekidan proces uzajamnih odnosa, prelaza i dejstava.

Pet faza (五行) pritom označava različite kvalitete i tokove promene, kroz koje se procesi mogu diferencirati, razvijati i uzajamno delovati.

Tradicionalni prevod Wu Xing (五行) kao „pet elemenata“ ne odgovara pravom značenju pojma; naprotiv, odvodi od njega.

On navodi na predstavu o nepokretnim, materijalnim elementima, dok Wu Xing (五行) zapravo označava pet dinamičnih faza transformacije i kvaliteta procesa.

Njihovo značenje otkriva se u njihovim međusobnim odnosima, prelazima i zakonitostima uzajamnog delovanja.

Wu Xing (五行) usmerava pažnju na kretanje, promenu i transformaciju u neprekidnom procesu.

Pet faza transformacije Wu Xing (五行):

Njihovo pravo značenje, međutim, otkriva se tek kroz međusobne odnose.

Pet faza transformacije (五行) čini dinamičnu celinu uzajamnog stvaranja, ograničavanja i regulisanja.

Posebno su važna dva povezana ciklusa.

Ciklus stvaranja – Sheng (生) opisuje uređenje u kojem svaka faza transformacije (五行) stvara, odnosno podstiče sledeću:

Drvo (木) → Vatra (火) → Zemlja (土) → Metal (金) → Voda (水) → Drvo (木)

Ciklus kontrole – Ke (克) opisuje drugo uređenje uzajamnog ograničavanja i regulisanja:

Drvo (木) → Zemlja (土) → Voda (水) → Vatra (火) → Metal (金) → Drvo (木)

Oba ciklusa tesno međusobno deluju i posebno jasno pokazuju procesni karakter Wu Xing (五行).

Pet faza transformacije (五行) svoje značenje ne dobijaju samo iz sopstvenih svojstava, već iz višedimenzionalnih odnosa, međudejstava i prelaza među njima.

Stvaranje i regulisanje pritom deluju kao različiti oblici odnosa unutar iste dinamične strukture uređenja.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Wu Xing (五行) otkriva još jedan nivo uređenja koje je već vidljivo u Tai Chi (太極) i Yin–Yang (陰陽).

Tai Chi (太極) opisuje jedinstvo iz kojeg može nastati diferencijacija.

Yin–Yang (陰陽) obuhvata temeljna, međusobno povezana stanja i oblike delovanja koji nastaju unutar te diferencijacije.

Wu Xing (五行) dalje razvija misao o promeni i opisuje je kao razuđenu celinu pet dinamičnih kvaliteta procesa.

I ovde postoji neposredna veza sa Qi (氣).

Ako se Qi (氣) u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) razume višedimenzionalno kao princip procesa, aktivnosti i operativnosti, a ujedno kao vektorska veličina s intenzitetom i pravcem, faze transformacije Wu Xing (五行) mogu se posmatrati kao različita uređenja i tokovi takvih procesa delovanja.

One obuhvataju nastanak i dejstva procesa i objašnjavaju kako se oni pojačavaju ili slabe, menjaju pravac, utiču na druge procese i stvaraju nova stanja.

Wu Xing (五行) ne opisuje samo pojedinačna stanja, već pre svega odnose među njima.

Svaka faza dobija svoje značenje unutar dinamične povezanosti.

Prelaz, međudejstvo i transformacija nalaze se u središtu pažnje.

Uređenje nastaje iz sadejstva faza (五行) i iz zakonitosti po kojima one uzajamno utiču jedna na drugu.

U okviru pet okvira uređenja Wu Xing (五行) dopunjuje temeljnu polarnost Yin–Yang (陰陽) nijansiranijim posmatranjem promene.

Istovremeno postoje veze s Pa Kua (八卦) i I Ging (易經), jer se i tamo stanja, konstelacije, interakcije, prelazi i promene razmatraju unutar šireg uređenja.

Pojedini okviri uređenja pritom otvaraju različite poglede na iste procese dejstva i promene.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Wu Xing (五行) nalazi svoj konkretan izraz u primeni.

Pet faza transformacije (五行) služi da se procesi, odnosi, međudejstva, promene i interakcije prepoznaju, razvrstaju i razumeju u svom toku.

Promena se tako ne posmatra kao slučajan niz pojedinačnih događaja, već kao uređen proces uzajamnog delovanja.

Wu Xing (五行) otkriva zakonitosti promene u kojoj različiti kvaliteti procesa stupaju u međusobne odnose, utiču jedni na druge i neprekidno stvaraju nova stanja i međusobne povezanosti dejstava.

Pa Kua (八卦) označava učenje o osam trigrama i otkriva uređenje u kojem se različita stanja, odnosi i mogućnosti promene predstavljaju utvrđenim „matematičkim“ kombinacijama Yin (陰) i Yang (陽).

Svaki trigram sastoji se od tri linije poređane jedna iznad druge, pri čemu svaka ima oblik Yin (陰) ili Yang (陽).

Matematički tako nastaje binarna struktura s tri mesta. Pošto svako mesto ima dva moguća stanja, dobija se V′(2, 3) = (2)³ = 8 uređenih konstelacija.

Za varijacije s ponavljanjem uopšteno važi: V′(k, n) = kⁿ.

Pri tome k označava broj raspoloživih elemenata, a n broj mesta, odnosno klasu varijacije.

U ovom slučaju važi k = 2 i n = 3.

Ta dva elementa su (0) i (1), što odgovara Yin (陰) i Yang (陽).

Iz toga sledi: V′(2, 3) = (2)³ = 8.

(Varijacije 3. klase od 2 elementa „s ponavljanjem“ – pri čemu se kombinatorički pojam „ponavljanja“ ovde odnosi isključivo na matematičku strukturu i ne može se preneti na Qi (氣) kao vektorsku veličinu).

Tih osam mogućih rasporeda čini osam trigrama Pa Kua (八卦).

„Linije“ trigrama tradicionalno se čitaju odozdo nagore.

Unutrašnje uređenje Pa Kua (八卦) stoga se može u celosti formalno opisati:

Svih osam trigrama sadrži sve moguće konstelacije Yin (陰) i Yang (陽) na tri mesta.

Redosled linija je bitan, jer drugačiji raspored istih entiteta Yin (陰) i Yang (陽) stvara drugu konstelaciju.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Pa Kua (八卦) dalje razvija diferencijaciju koja je već vidljiva u Tai Chi (太極) i Yin–Yang (陰陽).

Tai Chi (太極) opisuje jedinstvo iz kojeg može nastati diferencijacija.

Yin–Yang (陰陽) označava dva međusobno povezana oblika delovanja.

Pa Kua (八卦) uređuje njihove moguće kombinacije na tri mesta u osam temeljnih konstelacija i proširuje posmatranje odnosa dva stanja na razuđenu celinu mogućih odnosa.

Osam trigrama nisu samo osam međusobno odvojenih znakova.

Svaki od njih predstavlja određenu konstelaciju Yin (陰) i Yang (陽), a značenje dobija kako iz unutrašnjeg rasporeda svojih linija tako i iz odnosa prema ostalim trigramima.

Pa Kua (八卦) tako otkriva strukturu, odnos i mogućnost promene unutar uređene celine.

Postoji i neposredna veza sa Qi (氣).

Ako se Qi (氣) u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) razume kao princip procesa, aktivnosti i operativnosti, kao i vektorska veličina s intenzitetom i pravcem, osam trigrama može se posmatrati kao različite konstelacije takvih stanja i pravaca delovanja.

Pa Kua (八卦) ne opisuje samo postojeće stanje, već otvara i uređenje koje pokazuje kako se različita stanja međusobno odnose i kakve promene mogu nastati iz njihovih odnosa.

Postoji i veza sa Wu Xing (五行).

Dok Pa Kua (八卦) uređuje različite konstelacije Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行) opisuje dinamiku faza transformacije i njihovih uzajamnih dejstava.

U tradicionalnim kineskim sistemima povezivanja osam trigrama ujedno se pridružuje pet faza transformacije Wu Xing (五行). Pri tome ne postoji jednostavan odnos jedan prema jedan:

Više trigrama može odgovarati istoj fazi transformacije.

Tako se konstelacija i proces mogu povezati – Pa Kua (八卦) opisuje strukturu međusobne povezanosti, a Wu Xing (五行) njene kvalitete promene, međudejstva i prelaze.

Ta veza posebno se jasno vidi u tradicionalnim pridruživanjima Pa Kua (八卦):

Osam trigrama i pet faza transformacije tako čine dva različita, međusobno povezana nivoa uređenja:

• jedan uređuje konstelacije,
• drugi opisuje dinamiku njihove promene.

Posebno tesna veza postoji između Pa Kua (八卦) i I Ging (易經).

„Povezivanjem“ dva trigrama nastaju 64 heksagrama (六十四卦) I Ging (易經).

Matematički tako nastaje binarna struktura sa šest mesta.

Pošto svako mesto ima dva moguća stanja, dobija se V′(2, 6) = (2)⁶ = 64 uređenih konstelacija.

Za varijacije s ponavljanjem uopšteno važi: V′(k, n) = kⁿ.

Pri tome k označava broj raspoloživih elemenata, a n broj mesta, odnosno klasu varijacije.

U ovom slučaju važi k = 2 i n = 6.

Ta dva elementa su (0) i (1), što odgovara Yin (陰) i Yang (陽).

Iz toga sledi: V′(2, 6) = (2)⁶ = 64.

(Varijacije 6. klase od 2 elementa „s ponavljanjem“ – pri čemu se kombinatorički pojam „ponavljanja“ ovde odnosi isključivo na matematičku strukturu i ne može se preneti na Qi (氣) kao vektorsku veličinu).

I Ging (易經) tako dalje razvija binarno uređenje sadržano u Pa Kua (八卦) u znatno razuđeniju strukturu stanja, odnosa i mogućnosti promene.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Pa Kua (八卦) primenjuje se kao okvir uređenja za prepoznavanje i uređivanje konstelacija, odnosa, pravaca i mogućnosti promene unutar složenih međusobnih povezanosti.

Iz temeljne diferencijacije Yin–Yang (陰陽) nastaje raznovrsna struktura u kojoj postaju vidljive različite mogućnosti delovanja i promene.

Pa Kua (八卦) otkriva osam temeljnih konstelacija Yin–Yang (陰陽) i stvara uređenje koje omogućava da se odnosi, pravci delovanja i mogućnosti promene razuđeno sagledaju unutar zajedničkog konteksta.

I Ging (易經), „Knjiga promena“, otkriva sveobuhvatno uređenje promene.

Unutar pet okvira uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) on opisuje stanja, odnose i procese promene u veoma razuđenoj strukturi, omogućavajući da se sagledaju i postojeće konstelacije i njihovi mogući prelazi i promene u širem kontekstu.

Njegovo unutrašnje uređenje neposredno se nadovezuje na Yin–Yang (陰陽) i Pa Kua (八卦).

Yin (陰) i Yang (陽) čine temeljnu binarnu diferencijaciju.

Iz njihovih mogućih rasporeda na tri mesta nastaje osam trigrama Pa Kua (八卦).

Kada se po dva takva trigrama povežu, nastaje šest mesta, a time i 64 heksagrama (六十四卦) I Ging (易經).

„Matematički“ tako nastaje binarna struktura sa šest mesta.

Pošto svako mesto ima dva moguća stanja, dobija se V′(2, 6) = (2)⁶ = 64 uređenih konstelacija.

Za varijacije s ponavljanjem uopšteno važi: V′(k, n) = kⁿ.

Pri tome k označava broj raspoloživih elemenata, a n broj mesta, odnosno klasu varijacije.

U ovom slučaju važi k = 2 i n = 6.

Ta dva elementa su (0) i (1), što odgovara Yin (陰) i Yang (陽).

Iz toga sledi: V′(2, 6) = (2)⁶ = 64.

(Varijacije 6. klase od 2 elementa „s ponavljanjem“ – pri čemu se kombinatorički pojam „ponavljanja“ ovde odnosi isključivo na matematičku strukturu i ne može se preneti na Qi (氣) kao vektorsku veličinu).

I Ging (易經) dalje razvija uređenje sadržano u Pa Kua (八卦) do znatno višeg stepena diferencijacije.

Ukupno 64 heksagrama (六十四卦) predstavljaju različite konstelacije i otvaraju mogućnost sistematskog razmatranja sadašnjosti, dijalektike stanja, odnosa, prelaza i mogućnosti promene.

Razlika između Pa Kua (八卦) i I Ging (易經), međutim, nije samo u broju njihovih mogućih konstelacija.

Pa Kua (八卦) pomoću svojih osam trigrama uređuje temeljne strukture Yin–Yang (陰陽) i čini vidljivim različite odnose dejstava i međusobne odnose.

I Ging (易經) dalje razvija to uređenje tako što ne obuhvata samo razuđenija stanja već ujedno opisuje njihove moguće promene, prelaze i puteve promene.

Stanje se tako može posmatrati u svojoj sadašnjoj strukturi, a istovremeno ispitivati kako se pod promenjenim uslovima može prevesti u drugu konstelaciju.

Pa Kua (八卦) otkriva temeljne konstelacije i njihove odnose, dok I Ging (易經) dodatno čini vidljivim moguće puteve razvoja i promene tih konstelacija u više dimenzija.

Kao i ostali okviri uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), i I Ging (易經) ima dijalektički karakter.

Dijalektika u ovom kontekstu znači posmatranje stvarnosti kao celine međusobno povezanih konstanti, stanja, odnosa, procesa i dejstava u njihovoj višedimenzionalnosti, pri čemu ta matematički shvaćena međudejstva dovode do promene.

Stanje ne postoji izdvojeno, već dobija značenje iz svojih odnosa i mogućnosti sopstvene promene.

Postojeći odnosi mogu se pomeriti, dejstva se mogu promeniti i mogu nastati nove konstelacije.

Upravo u tome leži poseban doprinos I Ging (易經):

On stvarnost ne posmatra samo kao uređenje različitih stanja, već kao neprekidan proces u kojem stanja proističu iz postojećih odnosa i ujedno nose mogućnosti daljih promena.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) I Ging (易經) primenjuje se isključivo zbog njegove funkcije uređenja.

U središtu su strukturne zakonitosti pomoću kojih se stanja i odnosi mogu urediti, promene pratiti, a prelazi između različitih konstelacija opisati.

Postojeće stanje pritom se ne posmatra izdvojeno, već unutar odnosa i međusobnih povezanosti iz kojih je proisteklo i unutar kojih postaju moguće dalje promene.

I Ging (易經) se na taj način neposredno uklapa u celinu ostalih okvira uređenja.

• Tai Chi (太極) – „Vrhovni krajnji princip“ – opisuje jedinstvo i mogućnost njegove diferencijacije.
• Yin–Yang (陰陽) – komplementarni i polarni operativni principi – otkriva temeljne, međusobno povezane oblike delovanja.
• Wu Xing (五行) – pet faza transformacije – opisuje faze transformacije, međudejstva i prelaze.
• Pa Kua (八卦) – osam trigrama – uređuje različite konstelacije Yin–Yang (陰陽) u osam temeljnih struktura.
• I Ging (易經) – Knjiga promena – proširuje to uređenje na 64 razuđene konstelacije i usmerava pogled na njihove odnose, promene i prelaze.

Ovde postaje vidljiva i veza sa Qi (氣).

Ako se Qi (氣) u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) razume kao princip procesa, aktivnosti i operativnosti, kao i vektorska veličina s intenzitetom i pravcem, strukture I Ging (易經) mogu se posmatrati kao modeli uređenja različitih stanja i tokova promene takvih međusobnih povezanosti.

Promene pojedinih odnosa tako se mogu sagledati kao prelazi unutar uređene integralne celine.

I Ging (易經) unutar Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) otkriva razuđeno uređenje promene, u kojem se stanja, odnosi i promene posmatraju kao međusobno povezane faze neprekidnog procesa.

Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功) spadaju u pet oblika podučavanja i manifestacije Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳).

Oba naziva sadrže znak Kung (功), koji označava rad, razvoj, odnosno sposobnost stečenu stalnom praksom, a sastavni je deo pojma Kung Fu (功夫).

Dok Qi Kung (氣功) u središte stavlja rad na Qi (氣) i sa njim, Nei Kung (內功) naglašava razvoj unutrašnjih struktura, sposobnosti i međusobnih povezanosti.

Učenja Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功), obuhvaćena Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳), razvijaju se u tri glavna pravca:

• Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功) – I. – kao oblici teorije i prakse zdravlja
• Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功) – II. – kao oblici teorije i prakse borilačke veštine
• Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功) – III. – kao filozofija i proširena teorija opažanja i saznanja

Ta tri glavna pravca otkrivaju različite naglaske istih učenja i njihove primene unutar Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳).

U zavisnosti od usmerenja, u prvi plan stupaju zdravstveni, borilački ili filozofski aspekti, kao i pitanja proširene teorije opažanja i saznanja.

Zajednički temelji ostaju uključeni u nadređeni sistem učenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) i njegove okvire uređenja.

Qi Kung (氣功) je oblik podučavanja i manifestacije Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojem se temeljni principi i okviri uređenja sistema neposredno sprovode u praksu.

U središtu su vežbanje i regulisanje tela, disanja, pažnje i Qi (氣), kao i njihovog sadejstva unutar zajedničke međusobne povezanosti.

Pojam Qi Kung (氣功) prema smislu se može razumeti kao „rad na Qi (氣)“. U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Qi (氣) označava princip procesa, aktivnosti i operativnosti.

Qi Kung (氣功) stoga označava sistematski rad s procesima i dejstvima koji se u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) obuhvataju pojmom Qi (氣).

U Qi Kung (氣功) svih pet okvira uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) zajedno nalaze praktičnu primenu.

Posebno je neposredna veza sa Qi (氣), koji je već sadržan u nazivu ovog oblika podučavanja.

Telo, disanje, pažnja, svest i Qi (氣) posmatraju se kao povezani procesi čija se stanja, odnosi, dejstva, međudejstva i promene regulišu i razvijaju unutar nadređenog uređenja sistema.

Naziv Qi Kung (氣功) označava poseban naglasak ovog oblika podučavanja.

On ne znači da taj oblik pripada isključivo Qi (氣).

Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經) takođe deluju na strukturu, regulisanje i promenu procesa vežbanja i otkrivaju različite aspekte iste međusobne povezanosti.

U Qi Kung (氣功) ovi principi uređenja ne posmatraju se samo teorijski, već se primenjuju.

Telesna stanja, disanje, pažnja, kretanje i Qi (氣) shvataju se kao povezani procesi čiji se odnosi mogu regulisati i menjati, a njihova dejstva iskusiti.

Unutrašnje uređenje Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) tako dobija konkretan, iskustven oblik.

Qi Kung (氣功) stoga naročito jasno pokazuje kako principi i okviri uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u radu s telom, disanjem, pažnjom, kretanjem i Qi (氣) postaju neposredno iskustvena i primenljiva praksa.

Nei Kung (內功) označava umetnost „unutrašnjeg rada“, odnosno „unutrašnje sposobnosti“.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Nei Kung (內功) obuhvata metode razvoja unutrašnje organizacije tela, koordinacije, disanja, opažanja i razvijanja sile.

U središtu je sadejstvo unutrašnjih struktura i procesa iz kojeg proističu kretanje, stabilnost i dejstvo.

Znak Nei (內) znači „unutra“, odnosno „unutrašnje“.

Nei Kung (內功) zato usmerava pažnju na procese i sposobnosti koji stoje iza spolja vidljivog pokreta ili radnje.

Struktura tela, disanje, koordinacija, opažanje i sila pritom se razvijaju i usklađuju kao povezani delovi zajedničkog procesa delovanja.

I u Nei Kung (內功) pet okvira uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) deluju kao povezana struktura uređenja.

Sam pojam Nei (內) već ukazuje na naglasak koji se posebno ističe u ovom obliku podučavanja: razvoj i organizaciju unutrašnjih struktura, koordinacije, disanja, opažanja i razvijanja sile.

Unutrašnja organizacija tela posmatra se kao dinamična međusobna povezanost.

Struktura, napetost, opuštanje, usmerenost, razvijanje i prenošenje sile međusobno su povezani, stalno se menjaju i moraju se usklađivati s odgovarajućom radnjom.

Upravo tu u praksi deluju temeljne ideje uređenja, polarnosti, promene, odnosa i menjanja koje otkrivaju Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經).

I naziv Nei Kung (內功) označava poseban naglasak unutar celokupnog sistema, a ne izdvojenu pripadnost jednom okviru uređenja.

Svih pet okvira uređenja zajedno deluju na unutrašnju organizaciju, koordinaciju i razvijanje sile i otkrivaju različite aspekte istog procesa.

Nei Kung (內功) tako naročito izražava onu stranu Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojoj se unutrašnje uređenje tela razvija u koordinisano, usmereno i promenljivo dejstvo.

Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) je oblik podučavanja i manifestacije Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojem se naročito ističu sadejstvo komplementarnih stanja, njihova neprekidna promena i povezivanje tečnog kretanja s dinamičnim razvijanjem sile.

Kretanje i dejstvo nastaju iz smenjivanja različitih kvaliteta, koji se uzajamno uslovljavaju i u neprekidnom procesu prelaze jedan u drugi.

Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) označava Chen tradiciju Tai Chi Chuan. Ona povezuje „meke“, tečne pokrete s dinamičnim razvijanjem sile i smenjivanjem komplementarnih principa.

Mirovanje i kretanje, otvaranje i zatvaranje, popuštanje i delovanje, prikupljanje i oslobađanje, kao i meki i snažni kvaliteti kretanja, pritom su neprestano u međusobnom odnosu.

Latinični naziv glasi Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳), dok kineski tradicionalni naziv (陳氏太極拳) znakom shì (氏) dodatno izražava pripadnost porodici Chen, odnosno klasičnoj liniji predaje Chen, iako se taj znak ne prenosi zasebno u uobičajeni latinični naziv.

Za klasični Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) karakteristično je razvijanje sile vođene spiralno i organizovane kroz celo telo.

Kretanje nastaje iz povezane telesne strukture u kojoj pojedini delovi ne rade izdvojeno, već primaju, „čuvaju“, prenose, transformišu i ponovo oslobađaju silu.

Poseban značaj ima višedimenzionalna Chan Si Jin (纏絲勁), označena kao višedimenzionalna spiralno organizovana sila.

Naziv se sastoji od Chan (纏) – „uvijati, odnosno obavijati“, Si (絲) – „svila, odnosno svilena nit“ i Jin (勁) – „razvijena, odnosno uvežbana sila“.

On upućuje na sliku namotavanja i odmotavanja svilene niti i opisuje neprekidan, fino usklađen, a ujedno spiralno organizovan prenos sile kroz povezano telo, koji se spiralno povećava, odnosno smanjuje i čija se spiralna struktura može uporediti sa „strukturama uređenja nalik Fibonačijevim“ poznatim na Zapadu.

Jednako je karakteristično smenjivanje mekih, kontrolisanih pokreta i iznenadnog dinamičnog razvijanja sile.

U eksplozivnom oslobađanju sile nazvanom Fa Jin (發勁), višedimenzionalnost, struktura, kretanje, ubrzanje i pravac sažimaju se u kratko, koncentrisano dejstvo.

„Spori i brzi“, „popustljivi i snažni“ kvaliteti kretanja tako ne stoje jedni pored drugih, već u neprekidnom procesu prelaze jedni u druge.

U sukobima u okviru borilačkih veština i veštine ratovanja to se naročito vidi u smenjivanju „primanja i predavanja“, „popuštanja i protivdelovanja“, „preusmeravanja i neposrednog razvijanja sile“.

Sila koja deluje spolja može se primiti, promeniti i preneti u novi pravac delovanja.

Povezana organizacija tela ujedno omogućava da se u pogodnim trenucima oslobodi kratka i dinamična sila.

U zdravstvenoj oblasti isti temeljni principi ispoljavaju se s drugačijim naglaskom.

Neprekidna povezanost celog tela podupire koordinaciju, ravnotežu, pokretljivost, opažanje sopstvenog tela i kontrolisano regulisanje napetosti i opuštanja.

Smenjivanje kvaliteta kretanja ujedno razvija sposobnost da se telo organizuje kao povezana funkcionalna celina i prilagodi različitim zahtevima.

I s naučnog stanovišta Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) pruža slikovit pristup pitanjima koordinacije celog tela, prenosa sile, promene pravca, stabilnosti i prelaza između različitih stanja kretanja i delovanja.

Posebno se jasno pokazuje da dejstvo ne nastaje samo iz najveće moguće mišićne snage, već iz usklađenog sadejstva strukture, kretanja, ubrzanja, brzine, mase, pravca, vremena i razvijanja sile u višedimenzionalnom obliku oslobađanja energije.

Naročito tesna pojmovna veza postoji s okvirom uređenja Tai Chi (太極).

Tai Chi (太極) opisuje jedinstvo iz kojeg mogu nastati diferencijacija i komplementarni oblici delovanja.

U Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) ta misao dobija neposredno telesan i praktičan oblik: različita stanja nastaju, menjaju međusobni odnos i neprekidno prelaze jedno u drugo.

Pritom ostaje važna već utvrđena pojmovna razlika: Tai Chi (太極) je jedan od pet okvira uređenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), a Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) jedan od njegovih pet oblika podučavanja i manifestacije.

I Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經) deluju u Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) kao delovi iste strukture uređenja.

Polarnost i međudejstvo, procesi promene, različite konstelacije i njihovi mogući prelazi nalaze konkretan izraz u kretanju i primeni.

Svih pet okvira uređenja i ovde se prožimaju i otkrivaju različite aspekte istog oblika podučavanja.

U Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) posebno je vidljivo neprekidno smenjivanje komplementarnih stanja.

Pokret se može otvoriti i ponovo zatvoriti, sila se može primiti i osloboditi, napetost izgraditi i razrešiti, pravac promeniti, a postojeća struktura prevesti u novu.

Kretanje zato nije vezano za jedan kvalitet, već se razvija iz neprekidne promene svojih unutrašnjih odnosa.

I razumevanje Qi (氣) kao principa procesa, aktivnosti i operativnosti, kao i vektorske veličine s intenzitetom i pravcem, u Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) dobija neposredan praktičan značaj.

Dejstva se menjaju po jačini i pravcu, primaju se, preuređuju, nastavljaju ili oslobađaju. Presudna je sposobnost da se te promene organizuju unutar povezanog procesa kretanja i delovanja.

Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) tako naročito izražava onu stranu Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojoj se komplementarna stanja, tečna promena i dinamično razvijanje sile povezuju u neprekidan, prilagodljiv proces delovanja.

Xing Yi Chuan (形意拳) je oblik podučavanja i manifestacije Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojem se naročito ističe veza telesne strukture, opažanja, namere, usmerenog kretanja i eksplozivnog razvijanja sile.

Kretanje i dejstvo usmeravaju se ka zajedničkom cilju i povezuju u što zaokruženiju i neposredniju radnju.

Na tu povezanost upućuje već sam naziv.

• Xing (形) označava oblik, odnosno telesnu formu,
• Yi (意) nameru, volju ili misaono usmerenje,
• Chuan (拳) pesnicu, odnosno boks.

Xing Yi Chuan (形意拳) se stoga prema smislu može razumeti kao „Boks forme i namere“.

Naziv izražava da telesno kretanje i unutrašnje usmerenje ne deluju odvojeno, već se uzajamno određuju.

Xing Yi Chuan (形意拳) odlikuju neposredni putevi kretanja, naglašena usmerenost napred, skladna koordinacija celog tela, jasan prenos sile i posebno eksplozivan oblik njenog razvijanja.

Dejstvo ne nastaje iz izdvojene snage pojedinih mišića, već iz usklađenog sadejstva strukture, kretanja, ubrzanja, pravca i namere.

Sila se organizuje kroz celo telo i u što kraćem vremenu usredsređuje u jasno određen pravac delovanja, pri čemu se posmatra kao funkcija vremena.

Upravo ta veza daje Xing Yi Chuan (形意拳) njegovu karakterističnu eksplozivnost.

Pokret ne treba samo da bude brz ili snažan, već i osmišljen tako da se usmerena sila prenese u povezanom obliku.

Telesna struktura, pravac kretanja i namera zato se povezuju tako da iz njihovog jedinstva proistekne neposredno i koncentrisano dejstvo.

U kontekstu borilačkih veština i veštine ratovanja ta usmerenost se najviše vidi u sposobnosti da se razdaljina neposredno savlada, preuzme inicijativa, sila bez nepotrebnih zaobilaznih puteva prenese u jasno određenom pravcu i ciljano odredi trenutak dejstva.

Neposrednost, odlučnost i eksplozivna sila celog tela tu se posebno jasno ispoljavaju.

U zdravstvenoj oblasti isti temeljni principi nalaze se u drugom kontekstu.

Usklađena povezanost celog tela naročito podstiče organizaciju tela, stabilnost, ravnotežu, koordinaciju i sposobnost da se sila kontrolisano razvije, prenese i ponovo otpusti.

Veza kretanja i namere ujedno razvija svesno upravljanje složenim nizovima pokreta.

I u naučnom razmatranju Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Xing Yi Chuan (形意拳) pruža posebno jasan pristup pitanjima prenosa sile, ubrzanja, pravca, stabilnosti i koordinacije celog tela.

Eksplozivno dejstvo može se posmatrati kao rezultat što preciznijeg usklađivanja više činilaca koji deluju istovremeno.

Posebna veza postoji sa Wu Xing (五行).

U tradicionalnoj strukturi Xing Yi Chuan (形意拳) temeljni principi kretanja i sile dovode se u vezu s pet faza transformacije (五行).

Pet faza (五行) pritom opisuju različite kvalitete delovanja i promene i otvaraju okvir uređenja unutar kojeg se mogu posmatrati različiti oblici razvijanja sile, promene i međudejstva.

Ta veza, međutim, označava samo odnos koji se posebno ističe.

Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經) takođe deluju u Xing Yi Chuan (形意拳) i otkrivaju druge aspekte jedinstva i diferencijacije, međudejstva, konstelacije i promene.

Svih pet okvira uređenja i ovde se prožimaju kao delovi iste integralne celine.

U Xing Yi Chuan (形意拳) istovremeno se posebno jasno pokazuje značaj Yi (意) – namere.

Telesni oblik dobija pravac iz misaonog usmerenja radnje.

Kretanje ne nastaje nezavisno od volje, već se njome priprema, vodi i usmerava ka konkretnom cilju dejstva. Xing (形) i Yi (意) – oblik i namera – povezuju se u zajednički proces delovanja.

I razumevanje Qi (氣) kao principa procesa, aktivnosti i operativnosti, kao i vektorske veličine s intenzitetom i pravcem, u Xing Yi Chuan (形意拳) dobija neposredno prepoznatljiv značaj.

Karakteristično eksplozivno razvijanje sile povezuje visok intenzitet s preciznim pravcem delovanja.

Dejstvo nastaje tamo gde se struktura, namera, kretanje, ubrzanje i pravac sjedinjuju u zaokruženu radnju.

Xing Yi Chuan (形意拳) tako naročito izražava onu stranu Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojoj se oblik, namera, struktura, pravac i eksplozivno razvijanje sile povezuju u neposredno i delotvorno jedinstvo.

Pa Kua Chang (八卦掌) je oblik podučavanja i manifestacije Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojem se u kretanju i delovanju naročito primenjuju principi promene, usmerenja, odnosa, položaja i neprekidnog prilagođavanja.

Karakteristični su tečni nizovi pokreta, promene pravca i položaja, kao i sposobnost da se postojeće konstelacije stalno iznova urede.

Naziv neposredno upućuje na okvir uređenja Pa Kua (八卦).

Pa Kua (八卦) označava osam trigrama (八卦), a Chang (掌) znači „dlan“, odnosno „ruka“.

Pojam se zato prema smislu može prevesti kao „veština dlana osam trigrama“.

Pa Kua Chang (八卦掌) odlikuju neprekidno kretanje, izrazite promene pravca i položaja, tečni prelazi, spiralni principi kretanja i karakteristična upotreba tehnika otvorene šake.

Važna odlika je sposobnost da se sopstvena struktura i pravac kretanja neprestano prilagođavaju promenjenim prostornim i situacionim uslovima, uz neprekinut prelaz iz jedne konstelacije u drugu.

U kontekstu borilačkih veština i veštine ratovanja to se naročito vidi u promeni uglova (postavki), razdaljina i linija napada, zaobilaženju i ponovnom zauzimanju položaja, kao i u sposobnosti da se na promene kod protivnika neposredno (re)aguje novim pravcem kretanja i delovanja.

U zdravstvenoj oblasti isti principi naročito se ispoljavaju kroz razvijanje koordinacije, ravnoteže, pokretljivosti, prostorne orijentacije i povezanog kretanja celog tela.

Veza s okvirom uređenja Pa Kua (八卦) u ovom obliku podučavanja posebno je izrazita.

Osam trigrama (八卦) opisuje različite konstelacije Yin–Yang (陰陽) i njihove međusobne odnose.

U Pa Kua Chang (八卦掌) ta misao prenosi se u kretanje: položaji, pravci i odnosi dejstava stalno se menjaju i iznova povezuju prema datoj situaciji.

Presudno nije zadržavanje jedne strukture, već sposobnost da se iz postojeće konstelacije pređe u drugu i pritom sačuva povezanost kretanja.

Veza s Pa Kua (八卦) u nazivu označava poseban naglasak, ali ne i isključivu pripadnost tom jednom okviru uređenja.

I Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行) i I Ging (易經) deluju u Pa Kua Chang (八卦掌) kao delovi iste strukture uređenja.

Jedinstvo i diferencijacija, polarnost, procesi promene, konstelacije i mogući prelazi prožimaju se u praktičnoj primeni.

Pri tome se posebno jasno vidi misao o promeni unutar postojećih odnosa.

Kretanje menja položaj, položaj pravac, pravac razdaljinu, razdaljina usmerenje, usmerenje odnos prema protivniku, a iz te promene nastaje nova mogućnost delovanja.

Pa Kua Chang (八卦掌) čini taj neprekidni proces telesno i praktično iskustvenim.

I razumevanje Qi (氣) kao principa procesa, aktivnosti i operativnosti, kao i vektorske veličine s intenzitetom i pravcem, u Pa Kua Chang (八卦掌) dobija neposrednu prostornu dimenziju.

Dejstvo nije samo pitanje jačine, već i pravca, položaja, razdaljine i datog spleta odnosa u kojem nastaje.

Pa Kua Chang (八卦掌) tako naročito izražava onu stranu Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) u kojoj se kretanje, položaj, pravac, odnos i promena povezuju u neprekidan, prilagodljiv proces delovanja.

Zdravlje i lečenje čine jedan od osam oblika izražavanja Qian Li Wing Chun Chuan (乾 離 詠 春 拳).

U ovoj oblasti učenje je usmereno na očuvanje i jačanje zdravlja, kao i podršku procesima lečenja, oporavka i obnavljanja.

Zdravlje je jedan od temeljnih i neizostavnih preduslova za sposobnost, razvoj i uspešno oblikovanje sopstvenog života.

Jedan od temeljnih zahteva Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) oduvek je da očuvanje zdravlja ima prednost nad lečenjem.

Zdravlje treba, koliko god je moguće, sačuvati i učvrstiti pre nego što nastanu bolesti ili funkcionalna ograničenja.

Tamo gde zdravstvene teškoće već postoje, učenje nastoji da što bolje podrži postojeće sposobnosti i prirodne procese organizma.

Čovek se pritom ne deli na međusobno odvojene oblasti.

Telo, disanje, kretanje, ishrana, opažanje, psihičko stanje i unutrašnje međusobne povezanosti u organizmu posmatraju se kao povezani delovi zajedničke celine.

Kao i u svim oblicima izražavanja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), zajednički temelj čine Tao (道), Qi (氣) i pet okvira uređenja – Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經).

Zdravlje i lečenje nalaze praktičan izraz i u pet oblika podučavanja i manifestacije: Qi Kung (氣功), Nei Kung (內功), Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳), Xing Yi Chuan (形意拳) i Pa Kua Chang (八卦掌), od kojih svaki u ovoj oblasti razvija sopstvene zdravstvene naglaske.

Unutar zdravlja i lečenja oni naročito otkrivaju odnose između stanja i promene, opterećenja i oporavka, ravnoteže i poremećaja, kao i različite procese pomoću kojih se zdravlje može očuvati ili obnoviti.

Tradicionalno shvatanje na kojem počiva takav pristup sažeto je u predatoj izreci taoističkih majstora:

„Ako je čovek bolestan, ova veština će ga izlečiti – ako nije, ona će mu ojačati zdravlje i produžiti život.“

Klasična kineska medicina

Klasična kineska medicina čini važan okvir oblika izražavanja zdravlje i lečenje. Reč je o istorijski prenošenim medicinskim učenjima i tradicijama znanja koje su prethodile širokom državnom ujednačavanju i standardizaciji kineske medicine u 20. veku.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) ta medicinska tradicija nije odvojena od ostatka učenja.

I njeni posebni modeli, metode i primene mogu se svesti na iste temeljne principe na kojima počiva čitav sistem:

Tao (道), Qi (氣) i pet okvira uređenja: Tai Chi (太極), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行), Pa Kua (八卦) i I Ging (易經).

Ti temelji, međutim, ne deluju u svakoj medicinskoj oblasti jednako neposredno.

Qi (氣), Yin–Yang (陰陽) i Wu Xing (五行) posebno su izraženi u klasičnim medicinskim učenjima. Drugi okviri uređenja otkrivaju šire strukture jedinstva i diferencijacije, konstelacije, odnosa i promene.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) oni zajedno čine sveobuhvatan okvir uređenja iz kojeg se razmatraju i pitanja zdravlja i lečenja.

Iz tih temeljnih principa unutar kineske medicine razvijaju se specijalizovaniji medicinski modeli.

Među njih naročito spadaju učenje Zang Fu (臟腑) o funkcionalnoj povezanosti organa, učenje Jing Luo (經絡) o meridijanima, učenja o Qi (氣), Xue (血) i Jin Ye (津液) – Qi, krvi i telesnim tečnostima – kao i diferencijacija obrazaca stanja i bolesti.

Širi okvir za razumevanje čoveka ujedno pruža tradicionalna veza Jing (精), Qi (氣) i Shen (神) – esencije, Qi i mentalne i emocionalne dimenzije.

Ti medicinski modeli ne čine drugi poredak odvojen od temeljnih principa, već ih konkretizuju u posmatranju ljudskog organizma.

Tako se, na primer, funkcionalni odnos telesnih oblasti može urediti pomoću Yin–Yang (陰陽) i Wu Xing (五行);

promene Qi (氣), krvi i telesnih tečnosti posmatraju se kao procesi i međusobne povezanosti;

Zang Fu (臟腑) i Jing Luo (經絡) opisuju funkcionalne odnose u organizmu;

diferencijacija postojećeg stanja, naposletku, služi da se te različite veze sagledaju i procene u datoj konstelaciji.

Klasična kineska medicina posmatra čoveka kao dinamičnu celinu međusobno povezanih stanja, funkcija, odnosa, vremenskih ritmova i procesa promene.

Telesni procesi, ishrana, disanje, kretanje, psihičko stanje, način života i spoljašnji uslovi u tom shvatanju ne mogu se posmatrati kao potpuno odvojeni, jer promene u jednoj oblasti utiču i na druge.

Upravo se u tome ogleda veza sa širim shvatanjem učenja Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳):

specijalizovana medicinska učenja opisuju različite delove i nivoe primene istog temeljnog uređenja.

Što medicinsko posmatranje postaje određenije, to se učenje više diferencira; njegovi temeljni principi, međutim, ostaju isti.

Iz te povezanosti unutar zdravlja i lečenja proističu sledeće oblasti:

• teorija i praksa zdravlja
• teorija i praksa disanja
• teorija i praksa pokreta
• teorija i praksa Qi-ja
• ishrana u teoriji i praksi
• biljna medicina / fitoterapija
• akupresura
• akupunktura

Te oblasti otvaraju različite pristupe istom učenju o zdravlju i u Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) posmatraju se na osnovu njegovih zajedničkih principa i okvira uređenja.

Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神)

Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神) označava temeljnu povezanost u tradicionalnom kineskom shvatanju čoveka.

Ta tri pojma opisuju različite, a ujedno tesno povezane strane ljudskog postojanja i zajedno čine okvir za razumevanje telesnih preduslova, dinamičnih procesa delovanja, kao i umnih i psihičkih zbivanja.

Jing (精) označava esenciju, a time temeljne telesne i konstitucionalne preduslove iz kojih proističu razvoj, očuvanje i obnavljanje.

U zdravstvenom kontekstu Jing (精) naročito označava materijalni i supstancijalni temelj organizma.

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Qi (氣) označava princip procesa, aktivnosti i operativnosti.

Qi (氣) povezuje stanja i promene, posreduje dejstva i opisuje dinamičnu stranu procesa kroz koje se odvijaju telesna i umna zbivanja.

Shen (神) označava dimenziju čovekove svesti i psihičkog stanja.

U nju naročito spadaju svest, opažanje, pažnja, umna jasnoća i emocionalna stanja.

Značenje Jing (精), Qi (氣) i Shen (神) otkriva se u njihovom sadejstvu.

Telesni preduslovi, procesi delovanja i umna stanja neprestano su povezani i mogu uzajamno uticati jedni na druge.

Promene u jednoj oblasti zato mogu postati vidljive i u ostalima.

Za zdravlje i lečenje Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神) otvara posebno sveobuhvatan pristup čoveku.

Zdravlje se pritom pojavljuje kao rezultat sadejstva telesnih preduslova, dinamičnih procesa delovanja, umnih stanja, psihičkih stanja i društvenih uticaja.

Ovo trojstvo dopunjuje ranije opisane medicinske modele klasične kineske medicine širim pogledom na čoveka.

Dok Zang Fu (臟腑), Jing Luo (經絡), kao i Qi (氣), Xue (血) i Jin Ye (津液), podrobnije razrađuju određene funkcionalne i telesne povezanosti,

Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神) usmerava pažnju na odnos između telesnog temelja, dinamičnog dejstva i umne dimenzije.

Qi (氣) se pritom pojavljuje u oba konteksta, ali s različitom sistematskom ulogom: unutar Qi (氣), Xue (血) i Jin Ye (津液) kao jedna od temeljnih veličina delovanja, a unutar Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神) kao povezujući dinamični nivo između Jing (精) i Shen (神).

U Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神) zato čini važan okvir za razumevanje zdravlja i lečenja, a ujedno povezuje telesne, energetske i umne aspekte istog učenja.

Osam oblasti zdravlja i lečenja

Sledeća povezivanja pokazuju koji se principi, okviri uređenja, oblici podučavanja i manifestacije, kao i medicinski modeli, posebno ističu u pojedinim oblastima zdravlja i lečenja.

Oni opisuju različite naglaske unutar zajedničke celine učenja, u kojoj pojedine oblasti ostaju povezane i uzajamno se dopunjuju.

• Teorija i praksa zdravlja

Teorija i praksa zdravlja bave se preduslovima i vezama koji utiču na zdravlje, otpornost na opterećenje, sposobnost oporavka i dugoročnu funkcionalnost čoveka.

Pri tome uzimaju u obzir telesne preduslove, način života, kretanje, disanje, ishranu, opažanje i s njima povezana umna i psihička stanja, kao i njihove uzajamne odnose.

Posebno su tesno povezane sa Qi (氣), Yin–Yang (陰陽), Wu Xing (五行) i Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神).

U klasičnoj kineskoj medicini te veze dalje se razrađuju, između ostalog, kroz Zang Fu (臟腑), Jing Luo (經絡), kao i Qi (氣), Xue (血) i Jin Ye (津液).

Svih pet oblika podučavanja i manifestacije doprinosi teoriji i praksi zdravlja.

Zdravstveni naglasci posebno se jasno vide u Qi Kung (氣功), Nei Kung (內功) i Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳), dok Pa Kua Chang (八卦掌) i Xing Yi Chuan (形意拳) deluju na zdravlje kroz sebi svojstvene oblike organizacije tela, kretanja i razvijanja sile.

• Teorija i praksa disanja

Teorija i praksa disanja bave se opažanjem, vežbanjem i ciljanom promenom disanja u mirovanju, kretanju i pri različitim telesnim i umnim zahtevima.

Pri tome nije reč samo o samoj tehnici disanja već i o njenom sadejstvu s držanjem tela, kretanjem, pažnjom, napetošću, opuštanjem i trenutnim nivoom sposobnosti.

Posebno su tesno povezane sa Qi (氣), Yin–Yang (陰陽) i Jing (精) – Qi (氣) – Shen (神).

Neprekidno smenjivanje udaha i izdaha, aktiviranja i smirivanja, kao i napetosti i opuštanja, može se naročito sagledati u vezi sa Yin–Yang (陰陽).

Među oblicima podučavanja i manifestacije, Qi Kung (氣功) i Nei Kung (內功) posebno su tesno povezani s teorijom i praksom disanja.

I u Chen Tai Chi Chuan (陳氏太極拳) usklađena veza disanja, kretanja i organizacije tela čini važan deo prakse.

• Teorija i praksa pokreta

Teorija i praksa pokreta spadaju u temeljne oblasti Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳), jer se gotovo svaka praktična primena sistema ostvaruje kroz „kretanje“.

Zato obuhvataju mnogo više od učenja pojedinačnih nizova pokreta ili tehnika.

Njeni predmeti su organizacija tela, držanje, ravnoteža, telesne ose i položaji zglobova, koordinacija, pravac kretanja, brzina, ubrzanje, prenos sile, opterećenje i rasterećenje, kao i prelaz iz jednog pokreta u drugi.

Kretanje se posmatra kao povezan proces delovanja.

Radnja nastaje iz sadejstva telesne strukture, opažanja, namere, disanja, pravca i razvijanja sile.

Zato nije presudno samo koji se pokret izvodi, već i kako nastaje, kako se vodi kroz telo, koji pravac i dejstvo ima i kako se može prilagoditi promenjenim uslovima.

Tu se temeljni principi Q.L.W.C.C. (乾 離 詠 春 拳) neposredno prožimaju.

Razumevanje Qi (氣) kao vektorske veličine omogućava da se intenzitet i pravac dejstva opišu, a ujedno prenosi i nosi informacije.

Tai Chi (太極) otkriva odnos jedinstva i diferencijacije unutar pokreta, dok Yin–Yang (陰陽) postaje vidljiv, između ostalog, u smenjivanju napetosti i opuštanja, otvaranja i zatvaranja, stabilnosti i pokretljivosti, primanja i predavanja.

Wu Xing (五行) opisuje promenu i prelaze između različitih kvaliteta kretanja i dejstva.

Pa Kua (八卦) posebno usmerava pažnju na prostorne odnose, pravce, uglove, razdaljine i promene položaja, dok I Ging (易經) otkriva promene postojećih konstelacija i prelaz u nove situacije kretanja i delovanja.

U pet oblika podučavanja i manifestacije teorija i praksa pokreta dobijaju različite oblike.